Велика тежња професора али и ученика ка новим технилогијама, али и жеља за стварањем што квалитетније наставе биле су покретачка снага која је иницирала многе пројекте који су активирали целу школу и показали наше креативне могућности. Као резултат ове тежње и жеље настао је пројекат претварања универзалног струга у компјутерски управљану машину алатку, која би веома користила новим образовним профилима школе.
Велики посао био је пред ученицима и професорима. Први задатак имали су ученици и професори практичне наставе који су вредно и предано извршили ремонт струга, а то подразумева демнотирање машине до најситнијег дела, поправке, подмазивање итд. И њихово поновно склапање. Али приликом склапања струга изостављени су поједини делови. Зашто?
За потребе креирања компјутерск управљаног струга коришћена је постојећа кинематска основа старог универзалног струга, а промене су звршене на погонским системима, па је тако носач алата који је некада био ручно управљан сада прерпављен и њиме се управља уз помоћ рачунара. Тако је наш струг добио два нова корачна мотора и још много делова који су омогућили да цела ова конструкција профункционише.
Овако модернизован и унапређен струг је био представљен 2008. године на сајму технике на штанду Техничке школе из Смедерева. Том приликом су професори Братић Вукашин, Јовановић Александар и Станковић Радослав представили овај занимљив и креативан пројекат. Презентација је била веома успешна и запажена, а професори су се са сајма тенике вратили задовољни успехом. Више информација о представљању Техничке школе на сајму техниике можете наћи на овом линку. На страници се налази и исечак из емисије радио београда која говори о нашој презентацији.
Овај пројекат био је покретач серије других које су ученици и професори заједно креирали. Презентације већине тих пројеката наћићете на овој интернет презентацији.
Историјат смедеревске тврђаве
Смедеревска тврђава
Простире се на површини од скоро 10,5 ха, због чега се сматра једном од највећих средњевековних тврђава равничарског типа у читавој Европи.
Тврдјаву чине Мали град (двор) и Велики град.
Подигао ју је српски деспот Ђурађ Бранковић 1430.године, на ушћу реке Језаве у Дунав, као своју престоницу.
Током своје дуге и бурне прошлости, неколико пута зидана и рушена, грађена и разграђивана, освајана и ослобађана, носи траг времена као свој белег на зидним платнима и кулама, сведочећи нам о непредвидивости историје. Њени бедеми су симбол пожртвовања неимара, градитељске умешности и уметничке лепоте.
Зидање тврђаве
Првобитна идеја која је постојала при градњи Смедеревског Града било је подизање утврђеног дворца за деспота и његову породицу уз границу према краљевини Мађарској из које би се они, у случају опасности од Османлија, лако могли склонити на безбедан простор њиховог северног сениора и суседа. Са таквим планом се отпочело са градњом 1428. године под надзором Томе Кантакузина, али је током наредних пола века тврђава била више пута проширивана, дограђивана и прерађивана, да би 1480.године попримила обрисе које и данас поседује. На Смедеревској тврђави се могу разликовати 4 различите фазе срспке и 1 фаза османлијске градње.
1 фаза градње (1428—1439)
Прва фаза градње обухвата подизање Малог Града са унутрашњим зградама, махом дрвене конструкције. Он је био опасан ниском бедемом и воденим шанцем односно рекама, а поседовао је три капије, једну према насељу и две према Дунаву, уз Донжон. Неки аутори износе тезу, да у првом моменту уопште није постојала капија ка насељу, већ да се пре подизања ниског бедема и воденог шанца у утврду учазило кроз капије на обали Дунава.
После подизања Малог Града, постало је јасно да он није довољан и одмах се приступило његовом проширењу додавањем дугих бедема који би формирали Велики Град. О томе да се првобитно планирало само подизање Малог Града сведоче отвори за топове у њему који су данас усмерени у бедеме, који су подигнути касније. Није могуће са сигурношћу одредити докле је и у коликој мери био подигнут Велики Град 1439. године када су Османлије опселе Смедерево, али је извесно да је он био у завршној фази, јер је опсадиоцима изледао као светско чудо, иако су се сусрели са Цариградским бедемима који су послужили као нека врста инспирације за смедеревске. Тако да је она највероватније била мање-више у потпуности завршена (ниски+високи бедем+водени шанац), али је питање било да ли су све куле на варошком и језавском бедему биле скроз завршене. Током овог периода су извршене и преправке на врховима неких кула које су засвођене да би на њима могли бити постављени топови којима је дејствовано по непријатељу 1439.године.
2 фаза градње
После обнове српске деспотовине Сегединским миром 1444. године, отпочела је обнова тврђаве, ојачавање неких кула да би могле да носе топове и замена дрвених зграда у Малом Граду каменим. У овом периоду је додата и тзв. кула девет браће главе и седам браће главе у Малом Граду, која је нижа од осталих и која је служила као магацин за житарице.
3 фаза градње
Током треће фазе градње, коју је немогуће приближније датирати због континуитета градње, подигнути су ојачани бедеми на дунавској страни са једном кулом и језавској страни са три куле.
4 фаза градње
Четврта фаза градње обухвата додавање четири куле на дунавском бедему који је окренут према краљевини Мађарској. Леонтије П. сматра да је ово урађено на султанов захтев јер је деспот Ђурађ сматрао Мађаре својим савезницима, па није имао потребу за ојачавањем те стране. Међутим постоји могућност да је то деспот урадио самоиницијативно, да би се заштитио, за случај да услед неке несугласице између њега и Хуњадија, којих је било, дође до напада Мађара на Смедерево. Постоји могућност да је то можда изведено после Ђурђевог заробљавања Хуњадија, наконе друге косовске битке1448.године. Иако мотиви за њихово накнадно подизање нису у потпуности јасни,оно што се по начину њихове градње може закључити је да су подизане у мирнодопским приликама, пошто су за разлику од осталих које су подигнуте од камена трпанца на брзину, ове четири рађене прецизним слагањем камена и црвене опеке чиме су постигнути византијски меандри црвено сивих боја.
5 фаза градњe
Последња фаза у развоју Смедеревске тврђаве одиграла се 1480.године, после битке на Годоминском пољу 1476.године.Током ње су Османлије од материјала добијеног рушењем некадашње деспотове цркве Благовештења у Великом Граду, подигли ниску артиљеријску кулу на ушћу Језаве у Дунав. Уз помоћ материјала са других страна подигнуте су још две такве куле у теменима троугаоне основе тврђаве и на крају још једна нсика артиљеријска кула која је представљала улазну градску кулу,која је нестала у експлозији муниције 1941.године.
Турска освајања
Само девет година по зидању града, напао га је султан Мурат ИИ и заузео (1439. године). Затим га је по споразуму са Мађарима, вратио Деспоту Ђурђу 1444. године, но не за дуго јер га је већ 1453. године, а затим и 1456. године опседао и тукао топовима Муратов наследник Мехмед ИИ. Те године је умро и стари деспот и после тога Турци (1459. год.) освајају град. Тиме нестаје самостална средњевековна српска држава, но Срби уз Мађаре настављају даљу борбу из Угарске и нападају град (безуспешно) још и 1476. и 1501. године.
Током своје владавине над Смедеревом, Турци прилагодјавају тврдјаву својим наменама, дозидјују бедеме и куле са спољашње стране, али и граде објекте унутар утврдјења. Данас нам о томе сведоче ископине амама и (претпоставља се) џамије.
Од Турака град преузимају Аустријанци у познатим ратовима у XВИИ и XВИИИ веку, када су и Београд и Смедерево повремено били заузимани (1688, 1707. и најзад још и 1789. године) и поново падали у турске руке, било борбама било уговорима о миру.
Први српски устанак
Новембра 1805. године Карађорђе је ослободио Смедерево и смедеревски диздар Мухарем Гуша предао је Карађорђу кључеве древног здања под крошњама столетног дуда.
Смедерево је поново постало важан политички и културни центар.
Из манастира Боговање Карађорђе је преместио највишу народну установу Синод, који је променио име у Правитељствујушчи совјет сербски. Први председник Совјета је био умни прота Матеја Ненадовић, а у Смедереву Младен Миловановић. Совјет је деловао у Смедереву до ослобођења Београда 1807. године.
Једна од првих одлука устаничке скупштине, одржане у Смедереву била је да се издвоји 50 хиљада дуката за поправку Тврђаве оштећене у борби. Из Смедерева се Карађорђе и Совјет обраћају црногорском владики Петру Петровићу Његошу за помоћ и склапање братског савеза. Помоћ је тражена и од аустријског цара Фрање И и од Срба у Трсту и Земуну. Из овог града је потекла иницијатива Совјета да се поведу директни преговори са Портом ради закључења мира, познатог у историји као Ицков мир. Смедерево је у то време посетио сремскокарловачки професор богословије Лукијан Мушицки, а септембра 1806. године своје способности ставља на располагање устаницима први српски просветитељ, један од највећих умова српске књижевности 18. века, Доситеј Обрадовић. Несрећне 1813. године, после слома Карађорђевог устанка, многе смедеревске породице су нашле уточиште преко Дунава.
Петојунска трагедија
Најтрагичнији тренутак у историји Смедерева догодио се у 14 часова и 14 минута, 5. јуна 1941. године.
Био је четвртак, пијачан дан, град пун сељака који су се враћали с пијаце, ђака који су тога дана подизали сведочанства, у Смедереву је гостовало Новосадско Позориште, у посети граду је био син јединац тадашњег председника српске Владе Милана Недића са трудном супругом, воз је из непознатих разлога каснио 2 минута...
И тада је пукло.
Град је у тренутку претворен у гомилу рушевина.
Животе је изгубило око 2500 људи (тачан број није никада прецизно утврђен).
Српска Хирошима
Најтеже разарање тврђави је нането за време Другог светског рата.
Само два месеца после бомбардовања 6. априла 1941. године, град је доживео највећу катастрофу у својој дугој и страдалној историји.
Наредбом окупационих власти, смедеревска тврдава је одредена за ропотарницу остатака војне силе Краљевине Југославије. Дунавом, са истока и запада, возовима од Скопља, Ниса и Крагујевца, старим Цариградским друмом, запрегама и камионима, довозено је на тоне одбацених сандука муниције, граната, барута, експлозива, буради мазута, бензина, нафте... Неко је касније прорацунао да је унутар камених зидина било десет милиона коњских снага разорне моци.
Као атомска бомба!
Из тврђаве где су Немци складиштили муницију 5. јуна 1941. године као у апокалиптичкој визији смрти, одјекнула је снажна експлозија, која је брзином оркана захватила цео град и сва насеља десетак километара у пречнику. Древне зидине овога пута нису могле да заштите град. Железничка станица препуна људи и композиција воза у трену су збрисани а највећи део грађевина у ширем подручју града претворено је у гомилу рушевина. У простору захваћеном експлозијом погинуло је око 2500 људи, а сваки други становник је био повређен или рањен.
Споменик жртвама петојунске трагедије је постављен на месту близу железничке станице и Смедеревске тврђаве, као спомен на погинуле у експлозији депоноване муниције у тврдјави 5. јуна 1941. године.
Тврђава данас
Твђава је данас поприште културних догађања од којих су Смедеревска јесен која има дугу традицију
Најновија манифестација која се по пут одржава преко лета у трђави јесте Трђава театар.који је доживео велики успех окупивси велики број познатих глумаца.
Тврђава Театар |
Пријавите се на:
Постови (Atom)